Ispraćaj sina u vojsku je jedan od najradosnijih događaja u životu. Dan kada sin stasava za vojsku je dan kada se u narodu zvanično priznaje za zrelog odraslog čoveka. U srpskom narodu, polazak u vojsku je oduvek znacio ponos za celu porodicu. Na ispraćaj u vojsku se nekad poziva celo selo a oni koji žive u gradu na israćaj zovu prijatelje i rodbinu.
Bilo gde da se pravi ispraćaj u vojsku ne može da prođe bez trubača i trubačke muzike jer nekako se u našem narodu ovaj instrument najviše dopao kao najbolji za izražavanje emocija. I to je u potpunosti tačno jer mnoge pesme bolje dotaknu dušu kad ih sviraju trubači. Tad reči nisu bitne, već emocije same naviru uz zvuk trube.
Zato u Srbiji nema događaja koji se ne proslavlja uz trubače a najbolji trubači za ispraćaj u vojsku su trubači Marka Danića. Kad se začuju pesme u izvođenju trubačkog orkestra Marka Danića, emocije radosti same krenu pa i suze radosnice poteku. Ispraćaj u vojsku je jedan od onih radosnih događaja koji se jedino može istinski proslaviti uz zvuke trubačkog orkestra.
Uz sećanje na ispraćaj u vojsku i vojnicki dani lakše prođu pa se ako se sin još nije oženio, uskoro se trubači ponovo pozovu na dan venčanja, ovaj put kao trubači za svadbe. Tu je i rođenje deteta, pa krštenje pa dete raste i onda dođe punoletstvo pa ispraćaj sina u vojsku. Vreme prolazi, život ide svojim tokom, radosni događaji se nižu jedan za drugim a svako veselje je najbolje uz trubački orkestar Marka Danića.